INTERVJU S UČENICAMA KOJE RADO POMAŽU SVOJIM UČITELJIMA

Sigurno ste  primijetili ili možda čuli kako neki učenici rado ostaju u drugoj smjeni pomoći malim učenicima koji su tek krenuli u školu. To se dogodi spontano svake godine jer svaki  šestaš najbolje  zna kako je to biti novi u školi ili smjeni.  Kako bismo vas upoznali s ovogodišnjim pomagačima, odlučili smo razgovarati s Milkom Džepina, Majom Lovrić, Marijom Matišić, Natali Dragić, Ivom Eldić, Stjepanom Jureta i Miom Martić, učenicama Katoličkog školskog centra „Petar Barbarić“, i doznati nešto više.

Zašto ste odlučili pomagati svojim učiteljima i prvašićima?

Mia: Odlučila sam se da pomažem jer je ljudima potrebna pomoć, a meni ništa to nije jer stvarno je lijepo pomagati drugima.

Iva: Pomažemo im zato što su oni još mali.

Maja: Pomažem zato da im olakšam koliko mogu.

Milka: Ja sam odlučila pomagati  jer su još mali i potrebna im je pomoć.

Kako im pomažete?

Natali: Malim prvacima pomažemo tako što ih odvedemo do toaleta, a učitelju tako što napišemo nešto na ploči.

Stjepana: Izvadimo im knjige iz torbe, pomognemo im da se poredaju.

Marija: Pomažemo onima kojima treba pomoć i što nam učitelj kaže.

Maja: Obučemo im patike za tjelesni, izvadimo knjige, svežemo im pertle, napišemo im imena ili im nacrtamo nešto.

Milka: Pomažemo im na razne načine kroz igru, priču, crtanje i sl.

Jesu li rado prihvatili vašu pomoć?

Milka: Još su mali i zanimljivo im je. Zabavljaju se i polako opuštaju.

Mia: Oni dobro prihvaćaju moju pomoć i stvarno su me jako zavoljeli.

Maja: Super! Zadovoljni su što ne moraju sve sami i obraduju se kada nas vide. Ja sam im nacrtala pače jer oni nisu znali.

Iva: Za sve kažu hvala. Nadam se da im naša pomoć odgovara.

Slušaju li?

Iva: Djeca stvarno slušaju.

Marija: Slušaju bolje od nas.

Maja: Da, naravno da slušaju zato što su oni kao male slatke bebice.

Milka: Prvačići slušaju bolje od nas jer su još mali.

Koliko sati ostajete u školi?

Milka: Ja ostajem sve do kraja nastave.

Mia: Točno ne znam do koliko sati ostajem, ali dugo.

Stižete li obaviti svoje obveze?                

Milka: Stižem jer ih i nemam puno. Nekada završim zadaću i u školi dok sam s njima.

Natali: Da, ali jedino ne stižem kada mi je trening.

Stjepana: Kada dođem kući, odmah sve uradim.

Umorite li se pomažući?

Maja: Pa ne baš, ali se nekada zna dogoditi i to da se jako umorim.

Stjepana: Ako su nemirni, onda se umorim.

Natali: Prvi dan sam se umorila najviše.

Marija: Ovisi o tome kako slušaju.

Iva: Ne baš.

Milka: Ja se baš i ne umorim jer to radim s ljubavlju.

Jesu li zadovoljni vašom pomoći učitelj i učiteljica?

Stjepana: Mislim da jesu.

Milka: Učitelj i učiteljica su zadovoljni našim trudom i radom.

Mia: Nadam se da jesu zato što se stvarno trudimo pomoći.

Marija: I ja mislim da su zadovoljni našim zalaganjem.

Iva: Nadam se da jesu.

Što kažu vaši roditelji za to što radite?

Milka: Moji roditelji su ponosni na mene jer volim pomagati.

Marija: Nemaju ništa protiv toga.

Maja: Kažu da je dobro što pomažemo učitelju jer se oni toliko brinu za nas pa je lijepo što pomažemo.

Stjepana: Moji roditelji misle da sam vrijedna.

Iva: Slažu se s tim što pomažem.

Hoćete li vi biti učitelji?

Maja: Možda,  ne znam još. Kada odrastem, vidjet ću.

Marija: Ne želim biti profesorica niti učiteljica kada odrastem.

Iva: Ne znam.

Kako je vama u predmetnoj nastavi i kakve ste učenice?                                

Milka: U predmetnoj nastavi sam vrlo dobra s obzirom na ono što radimo. I ja se sama sebi čudim kako sve uspijevam naučiti.

Natali: Nama je super i navikli smo se.

Marija: Nismo grozni,  a nismo ni savršeni.

Maja: Pa dobra sam, nadam se.

Iva: Dobri smo. Svi su dobri.

Literarno - novinarska sekcija

Galerija: 
Više informacija o našem Zavodu, u kojem djeluje sjemenište, internat, osnovna škola i gimnazija možete pronaći u slijedećim izdanjima:
Travnička spomenica
1882-1932
Travnička spomenica na 25. godišnjicu Nadbiskupskog dječačkog sjemeništa i Velike gimnazije Sjemenišna crkva u Travniku - Crkva mladih i za mlade Izvješća za školske godine 1941.-42., 1942.-43. i 1943.-44.